I jučer i danas sam zaista uživala s njim,...i došlo je vrijeme da vas upoznam s mojim kolačem- pomalo nevoljko, moram priznat…jer je moj, nekako sam sebična šta se ovog primjerka tiče. Najradije bi recept zadrzala za sebe, da samo ja u njemu uživam, slatko mljackam i mislim “joooj, ljudi, šta propuštate…” ali, heh, čemu onda ova stranica? Ipak, ne mogu biti takva, jer recept je nesebično, iskreno i od srca meni otkrila Sneca, i meni ga posvetila. Zato kažem da je moj, i zato sam sebična.
Sad bi, po običaju, za one koji vole čitati o putopisima moga nepca, trebala reći par smislenih o kolaču, malo objektivnosti koja mi nekad nije jača strana, ali znam da je svima vama tako sa stvarima za koje vežete nekog ili nešto. Da bi se podsjetila, uzmem komad ispred sebe dok vam ovo pišem, počastim svoje nepce, i razmišljam,... izgovorim naglas- predivan. Vama zvuči klisejasto, jel da? Ne izgovorim riječ “predivan” onako s ushićenjem, da iza nje napišem i tri uskličnika, i ne izgovorim ju kao “zaaakon, savršeno, neponovljivo, ludilo…”, nego najnježnije šta mogu- ko kad se nostalgično prisječate nekog događaja koji bi voljeli ponoviti, ili osobe iz prošlosti koju bi voljeli imati kraj sebe- takva riječ “predivan” opisuje moj komadić kolača. Sloj po sloj, tri posebne priče- prva je gusta, bogata pjena koja se otopi već na vašim usnama i otkriva onu drugu- aromatičnu višnju opijenu finim vinom, slatku poput bagremova meda, treća je ona koju napokon možete zagristi i ćutite zavodljivu diskretnu vaniliju, stisnete ju o nepce da se rastopi i poželite da se topi sporije jer kolača ispred vas je sve manje a komad je zadnji, sakriven čekao objavu slika i mog romana. Da sam sada na početku teksta, napisala bi “malo je reći da je- predivan”, ali virujte mi, ni to ne bi bilo malo jer ta riječ nikada nije imala puniji smisao.
Ako ga probate, ma, bit će mi drago, ako ga ne probate, opet će mi bit drago- ja jesam, ja uživam i briga me za cijeli svijet!
(bez preljeva od čokolade- kolač je i bez nje posebna priča…i iskreno, preponosna sam na pečenu pjenu od bjelanaca koja mi je, vjerovali ili ne- prva u zivotu)
(Sneco, evo, ipak stavljam onu sliku koju si već vidila, od jučer navečer- iako je bio mrak, možda mi je lipša od svih današnjih! :D)
:(Još nema komentara