Slavsko zito

Uvece ocistite zito ako je potrebno i nalite ga vodom da provri, pa prospite tu vodu.
Nalite drugu vodu i ako opet bude zuta kad provri, prospite i nju. Ako ne, neka ima vode
samo za pola debljine prsta preko zita, neka vrije neki minut i ugasite ringlu, a serpa
neka ostane na njoj sve dok se ne ohladi da moze da se umota u neki carsav preklopljen
dva tri puta, veliku krpu ili nesto slicno, sto moze da cuva temperaturu serpe, ja nekad
kad je hladnije vreme, umotam sve to u cebe i ostavim pored neceg toplog do sutra,
ako se to radi uvece. Vode u zitu ne treba da ima mnogo, nego onoliko koliko ce zito da
upije kad nabubri.

Sutradan ce zito da bude nebubrelo i bez tecnosti, ako je ima jer ste je malo vise
dodali, procedite dobro i onda ga sameljite na najsitnijoj resetki.

Onoliko koliko ste imali zita pre kuvanja, toliko sad u vanglicu u koju ste stavili
samleveno zito, dodajte mlevenih ( iskljucivo u vodenici za orahe, nikako u secku )
oraha i mlevenog secera. E, sad, ovo je neki parametar, koji ne morate da pratite ako
npr. ne volite mnogo slatko ili mnogo oraha, jer je ovo bas ona udarna doza, hocu reci,
slatko je... U tom slucaju, dodajte orahe i secer manje od zita pre kuvanja, i ako moze
da "podnese" jos, vi stavite preostale kolicine.

Sve to u vanglici mesajte rukom, nema boljeg nacina da se sve lepo sjedini. Dodajte vanil secer i morsko orasce po ukusu.

To vam je to. Dobili ste najbolju i najkvalitetniju poslasticu i obredni ukras na stolu, na
koji nece ostati niko ravnodusan, bilo da ih sluzite za neke obicajne prigode ili za vasu
dusu, jer se kod mene to pojede sladje od torti i kolaca, kad je slava...