Kako je ljubav postala slepa

Jednom davno, svi ljudski osjecaji i kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mjestu na Zemlji.Kada je DOSADA zevnula 3. put, LUDOST je, uvek tako luda, predlozila:”Hajde da seigramo skrivalice.Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osjecanjima.”“Skrivalice, kakva je to igra?”Zapocela je LUDOST da objasnjava:”to je jedna igra u kojo ja pokrijem oci i brojim do1 000 000 dok se vi svi ne sakrijete.Kada zavrsim brojanje, polazim da vas trazim i koga ne pronadjem, taj je pobednik.”ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE, a SRECA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikad nista nije interesovalo.Ali, nisu svi htjeli da se igraju.ISTINA je bila protivskrivanja, a zasto bi se skrivali kad na kraju ionako svi propadnu.PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo to sto nije on taj koji je tosmislio i predlozio igru.OPREZ nije hteo da reskira,”Jedan…dva…tri,,” pocela je LUDOST da odbrojava.Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao iuvek samo bacila iza prvog kamena na putu.VJERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPJEHA , koji se, muceci, popeo na vrh najveceg drveta.VELIKODUSNOST se nikako nije mogla odluciti gdje da se sakrije, jer joj se svako mjesto cinilo savrsenim za njene prijatelje.LJEPOTA je uskocila u kristalno jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinujednog drveta.DIVOTA je nasla svoje mjesto u letu leptira, SLOBODA u udahu vjetra.SEBICNOST je pronasla skroviste ali samo za sebe, dok se LAZ sakrila na dno okeana(laze, na kraju duge).POZUDA i STAST u krater vulkana, a ZABORAV je zaboravio da se sakrije.Kada je LUDOST izbrojala 999 999, LJUBAV jos nije nasla svojeskloniste, jer je sve bilo zauzeto.ugledavsi ruzicnjak, uskocila je ,prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.”Milion”!,viknula je LUDOST i zpocela potragu.prvo je pronasla LENJOST ixa najblizeg kamena.Ubrzo jecula VJERU kako sa Bogom raspravlja o teologiji, STRAT i POZUDA iskocile su od straha iz kratera.Slucajno se tu nasla i ZAVIST koja je sa LJUBOMOROM potkazala USPJEH, a SEBICNOST nije trebalo ni traziti.Ona je sama izletjela iz svog savrsenog sklonista za koje sepokazalo da je pcelinja kosnica.Od tolikog traganja, LUDOST je ozednjela i tako je u kristalnom jezeru pronasla LJEPOTU.Sa SUMJNOM je bilo jo lakse, jer ona nije mogla da se odluci za skroviste pa je ostalada sjedi na najblizem kamenu.Tako je LUDOST malo-pomalo pronasla sve:TALENAT u zlatnom klasju zita, TESKOBU u izgubljenoj travi, LAZ na kraju duge(laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopste igrali!Samo LJUBAV nigdje nije mogla da nadje.pretrazila je svaki grm i svaki vrh planinei kad je vec bila bjesna, ugledala je ruzicnjak.Usla je medju ruze i od bjesa i iznemoglosti pocela da udara po pupoljcima.Odjednom se zacuo bolan krik!Ruzino trnje je izgrebalo LJUBAVI oci, a LUDOST nije znala sta da radi.Pronasla je pobjednika, osjecanje nad osjecanjima, ali je ljubav ostala slijrpa.Plakala je LUDOST i molila LJUBAV da joj oprosti.Na kraju je odlucila da zauvjek ostane uz LJUBAV i da joj pomaze.Tako je LJUBAV postala pobjednik ali je ostala slijepa, a LUDOST je svuda prati…