Oči su ogledalo duše

-Šta to ima u očima pa su one ogledalo duše? Ako se svaki čovek zapita po čemu su oči ogledalo duše shvatiće da nije bitna boja, veličina, nije bitan oblik glave, ni crte lica, bitan je sjaj ili praznina koju nam te oči nude. Svaki čovek svojim očima emituje neko osećanje, trenutnu slabost ili jacinu, srecu ili tugu.... -Prosle godine, u decembru, setala sam ulicom, zbunjena i zamisljenja. Za trenutak sam odlutala,a na mene je naletela neka devojka. Sudarile smo se i ona me je ostro pogledala, sasekla me je pogledom, ostrim ali uplasenim..Bila je to moja prijateljica iz osnovne skole. Videlo joj se u ocima koliko je nervozna zbog moje nepaznje i incidenta. Kulturno sam se izvinila, a kada je primetila da nije bilo namerno pozvala me je kod nje da popijemo caj i malo se ugrejemo. Malo je govorila, skoro da je jedva nesto promrmljala,a ja sam pricala o sebi i svojim brigama. Sele smo u dnevnu sobu, bila je sama kod kuce. U jednom trenutku zagledala sam se u te krupne plave oci. Gledale su me... Pazljivo sam je posmatrala dok sam pricala, i odjednom sam odlutala. Videla sam da zeli mnogo toga da mi kaze, videla sam koliko pati, videla sam da nesto nije u redu ali ona se i dalje skrivala iza maske svoga osmeha... Bojazljivim glasom sam je upitala ''Kako si ti?''. Nasmejala se, kako to samo ona ume, uputila mi je prijateljski osmeh i rekla ''dobro sam, secas se, ja sam uvek dobro''. Pozelela sam da joj kazem ''nisi dobro, vidim da nisi, pricaj mi o svemu, molim te''. ali nesto mi je stezalo grlo. Zagledala sam se u nju, zelela sam da saznam sta krije, sta se to krije u tim plavim ocima. Koja briga je sprecava da joj se oci smeju?! Zadubila sam se u krupne plave oci, zelela sam da joj pomognem,a onda je primetila da je posmatram vec dugo,dugo i nepomicno. Pogledala me je, i taj pogled mi je sve rekao, videla sam da brine, da je tuzna i cezne sa srecom i bezbriznim zivotom.. sklonila je pogled i krajickom oka pocela da me posmatra. U tom uglu oka, videla sam sjaj i nadu ali odjednom pogled je odlutao ka prozoru a suza je skliznula niz obraz, nisam ni stigla da malo bolje pogledam vec ju je zaustavila nežnim belim prstima, nije htela da vidim, nije htela da znam. Drzala je tugu u sebi, ali bez obzira na to po ocima se sve pozanje. Videla sam da te oci zrace dobrotom i ljubavlju. Videla sam da voli i da nije losa osoba, ali je nesto muci i izjeda dusu. U sobu je usetala njena maceha Katarina,a moja draga prijateljica se uzvrtela i uplasila kao da je nije ocekivala. Gledala je cas u nju, cas u mene. Dok je nju gledala u ocima joj se video strah i postovanje koje oseca prema njoj, ali pogled koji je meni nudila je bio sasvim drugaciji. Zabrinut i uplasen kao da je zelela da mi kaze ''ne idi, ne ostavljaj me, zelim da ti pricam o svemu, trebas mi''. Ali morala sam da odem, nisam mogla vise da ostanem.Gospodja Katarina me je prezrivo gledala. Nije zelela da budem ovde. Pozdravila sam ih i brzim korakom sam izasla iz njihovog stana... Misli su mi bile uzburkane i pomesane. Toliko stvari sam videla u tim plavim ocima a nisam joj nikako pomogla... Sta li su te oci u meni videle tog dana, ni sama ne znam. Nakon par meseci saznala sam da se odselila sa ocem i sestrom,da ih je Katarina ostavila i da joj je sestrica bolesna. Trazila sam je potom dugo dugo ali nista nisam cula o njoj. Nadam se da cu je sresti, da ce me opet pogledati tim plavim ocima,a zelja mi je da tada u tom pogledu vidim sve ono lepo što nisam videla prošle godine u decembru. - Sada sam sigurna da svake oci govore svoju priču. Da reči ponekad tako malo znače ako oči nisu prazne, samo ako znaš čitati iz njih jer oči su ogledalo duše, a duša je ogledalo čoveka!