Kako razmišljaju predškolci, šta im je važno, koliko su romantični, nežni, realistični, maštoviti...zapisivala sam njihove male priče i sada ih delim sa vama...
Jednog septembarskog dana rekla sam deci: Stalno vam nešto pričam i čitam.Hajde sad da izmišljamo priče! - Kako to misliš Snežo, kao ono "bila jednom jedna" i to? - Da- rekoh, ali priče ne moraju uvek počinjati tako. Možete maštati i izmišljati do mile volje! To im se dopalo.
Prvu jesenju priču smislili su Ivica i Nino. Pre nego što je prenesem važno je da kažem da je Ivica dečak koji je kroz period adaptacije prolazio veoma dugo i teško, tokom čitave prošle godine. Često bi zaplakao za svaku sitnicu i ni u snu ga nisam mogla izdvojiti iz grupe i onda očekivati da nešto sam kaže. Trebala mu je cela školska godina da se oslobodi i polako počne da izražava ono što misli, želi i oseća. Nikola, od milošte zvani Nino došao je kod mene kao dete sa posebnim potrebama a u pratnji defektologa iz udruženja za pomoć i podršku deci sa smetnjama u razvoju. Osnovne odlike: slabo razvijen govor, loša motorika i nestabilna pažnja, izražena potreba za stalnim kretanjem ili što bi rekli - ne drži ga mesto. Ali izuzetno drag i mio, dečak kojeg su ostala deca prihvatila kao dobrog druga i kao nekog kome treba pomoći da mu zavežu pertlu, da mu objasne pravilo neke igre...Tako se Nino polako osamostaljivao i uklapao, sticao nove veštine, savladavao razvojne prepreke i počeo ravnopravno da učestvuje u skoro svim aktivnostima. U jednom trenutku zbližio se sa Ivicom koji je još uvek ispoljavao nesigurnost. Smislili su priču kao i naslov i diktirali mi da zapišem:
Dečak sa macom - autori: Nino i Ivica
" Jednom su išli dečak i maca u šetnju. Padala je kiša pa su poneli kišobran. I kada su došli do jednog drveta videli su gnezdo. U njemu su bila jaja a kiša je padala jako, još jače i gnezdo je kisnulo! Dečaku je bilo žao, popeo se na drvo i raširio kišobran iznad gnezda i tako je zaštitio jaja. Pa da, i tako su ptice mogle da se rode! "
Pročitala sam deci još jednom a oni su skoro u glas izražavali svoje utiske i zapažanja:
- Taj je dečak bio baš dobar i nesebičan, on je podelio svoj kišobran!
- On ga nije podelio, on ga je DAO!
- Mama ptica je sigurno bila srećna! To ne piše ali sigurno je bila!
- Taj dečak je dobar drug!
Nino i Ivica dobili su aplauz. To ih je učinilo dodatno zadovoljnim, smejuljili su se do kraja dana. Ta lepa osećanja podstakla su ostale da se "bace" na posao i ubrzo su se samoorganizovali podelivši se u parove i male grupe "pisaca". Priče su počele da se nižu. Ono što je karakteristično je da su deca stvarajući nove priče primenjivala svoja predjašnja opažanja kao i to da svaka njihova priča baš kao i "prava" ima nekakav zaplet ali se završava srećno...
"Izlet u šumi" - autori : Darjan i Dana
"Jednog dana su deca krenula na izlet u šumu. Poneli su i rekete i loptu. I neke lutke. Da, a jedan dečak je poneo praćku ali to niko nije video, to je on krišom. Svi su se lepo igrali. Dečak s praćkom je gadjao pticu u gnezdu i srušio gnezdo s drveta. Ptičica je počela da plače pa je dečaku bilo žao. Podigao je gnezdo ponovo na drvo i uzeo ptičicu i pomazio ju je i vratio je njenoj kući. A pre toga joj je rekao - izvini- to si zaboravio! Da, da, a ptičica je bila nepovredjena i dečak je onda bacio praćku i nastavio da se igra sa drugarima. "
"Deca na igralištu" autori: Dejan, Milen, Kaća
"Jednog sunčanog dana deca su izašla na igralište. Neki su se klackali a pored je stajala devojčica koju niko nije primetio. Bila je tužna jer je samo ona ostala sama. Deca su se šalila i smejala glasno a onda je neko ugledao uplakanu devojčicu i tako su se svi dogovorili da je pozovu u igru. Ona je odmah obrisala suze i osmehnula se i svi su bili srećni do kraja života."
"Miš i zeka iz šume" autori: Jelena, Matej, Vukašin
" Bio jednom jedan miš. Podje on tako jednog dana u šumu i sretne zeku. Dogovore se da odu na izlet i miš ponese korpu sa voćem a zeka ćebe. Stigli su na proplanak i zeka raširi ćebe i taman kad su hteli da se zaslade, dolete jedna ptica, zgrabi njihovu korpu sa voćem i odnese je na neko brdo. Miš pojuri gore ljut, uspe nekako da uhvati pticu ali se sapleo i oni se skotrljaju sa punom korpom i padali su, padali ali se na sreću niko nije povredio. Svima je bilo žao što se sve tako dogodilo pa se ptica izvinila a zeka je rekao da svi treba da budu prijatelji. I tako, pošto su se sprijateljili počeli su da se slade voćem. A kad su pošli svojim kućama, dogovorili su se da opet odu na izlet svi zajedno."
"Devojčica u svemiru" autori: Luka, Andrej, Filip
"Bila jedna devojčica koja je želela da ide u svemir! To joj je bila želja oduvek. I jedne noći joj se to i dogodilo! Letela je ona u svojoj raketi i uživala, razgledala je zvezde i planete... I tako je sletela na neku planetu a kad je izašla iz rakete naidje neki vanzemaljac i on fino uze devojčicu i zafrljači je sa svoje planete! Čekaj Luka nije je zafrljačio....Jeste! On je tu živeo, to je njegovo mesto! Ona je onda letela po ceeeelom svemiru sve dok nije pala na Zemlju. A planeta Zemlja je u stvari bila pod njene sobe. Probudila se i shvatila da je sve to sanjala!"
Dopada vam se?
:(Još nema komentara