kako ono beše ?

U davna, davna vremena dveiljade šesnaeste godine živeše jedan čovek i jedna žena. Ne bijahu oni sami na svetu, al opet ... ne imadoše nego jedno drugo. Zaputiše se jednog dana u beli svet u potrazi za ... e sad, đavo bi ga znao što su zapravo tražili. Bejaše u njihovoj šumi papučkoj dobrih ljudi, dobre rakije i hleba beloga. Ne fališe njima ništa. Kuća im orila veselom cikom dečjom, trkom kerova i pevanjem slavuja. Terani dečjom znatiželjom i blesavom razigranošću pođoše na put i stigoše u beo grad na dve reke.

Dan prvi, pre podne

Sretoše zoricu i dragana i zavoleše ih, ko što se deca već zavole među sobom.

 zorica i dragan živeše sasvim drugim životom od onoga u šumi papučkoj, ali ih prihvatiše kao svoje i povedoše u razgledanje beloga grada.

 Dan prvi, posle podne

 posle podne krenuše na belu lađu da se igraju sa drugom decom. grlili se, ljubili se, u kolo se uhvatše

nakon pozdrava i posla se prihvatiše, u četiri ekipe salate od tune uradiše

salate se uslast pojedoše !

na kraju se i šime morž pojavio na lađi , da zagrli janu koja ga je prva na ženskom radaru osetila

nakon dobra jela dobre se priče povedoše, stara prijateljstva se obnoviše

 slikasmo se sestre mile ko pravi svatovi , hvala šimi moržu što nas je sve tako lepo okupio. raziđosmo se u slozi i veselju

Dan prvi, veče

Lepe tete slavica i milica odvedoše nas na skadarliju. Jesu tete oku mile, ali su i srcu drage.

 Dan drugi, pre podne

uspeo sam da zalutam, kepica je uspela da zaspi, ali to nije dovelo naše lepe tete zoricu i naleta do ludila. dobro - ne odma, posle su kose čupale !

Dan drugi, veče u novom sadu

Naveče smo stigli kod jane u novi sad. beo grade ne zameri, novi sad je ko šećer ! mnogo volem novi sad

toliko za ovaj puta. ova priča nema kraja, oće da ide dalje !

zahvala teti vegeti i moržu šimi na pozivnicama i organizaciji. pomogli ste da sretnemo ove sretne ljude. koji ne bi bili tako sretni da ih mi nismo gnjavili i mučili dva dana. sad su odahnuli - posle su kose čupali